Издaвaч: СКOР, Нoви Сaд
Гoдинa: 2021.
Урeдник: Mилoш Б. Ивeтић
Лeктурa: Aндриjaнa Куљић Вaргa
Рeцeнзeнти: Aнђa Г. Шушић
Вaлeнтинa Вулић
ИСБН: 978-86-7970-195-4
„Добро јутро звездо сјајна
земља те поздравља.
Ти светлиш изнад нас
ми светлимо испод.
Добро јутро звездо сјајна
која нас водиш.
Моју љубав и мене док певамо
нашу јутарњу мелодичну песму.“
Good morning starshine - песма из филма „Коса“
Joш jeднa пoeтскa збиркa aутoрa Mилoрaдa Kуљића „Крилато сунце“ потврђује његов јединствени изражајни и језички стил. Кроз стихове аутор расплиће своје мисли о ономе што нас окружује, о рођењу и смрти и времену које проведемо између те две крајње тачке, а које називамо живот. Кроз пет, како је рецензенткиња Анђа Шушић написала, руковети нижу се стиховане животне приче, надопуњене поетским освртом на старословенска божанства, и снази љубави и божје милости у борби са искушењима које нам живот непрекидно намеће. Збирка „Крилато сунце“ осветљава нас својом поетичношћу, препуном симболике и језичке изврсности.
Д.M.
Сам назив збирке „Крилато Сунце“ је нешто што захтева да се застане, размисли и до најситнијих честица разложи, уз обавезно питање: какво је то „Крилато Сунце“?
Почетак одговора треба тражити међу стилским фигурама које су омиљено подручје овог jединственог аутора.
Језичко-стилска концепција збирке је тако осмишљена да се у њој додирује и преплиће читав низ стилских фигура па је и сам наслов тако искристалисан. „Крилато Сунце“ нас обавезује да добро осмотримо ову дефиницију и утврдимо да ту има контраста који води ка антитези јер,у жељи да појачају ефекат и значај,сунчеви зраци стичу крила и та супротност управо појачава само значење.
Рекла бих да је ту могуће уочити и хиперболу,истина ненаглашену али ипак присутну. Њен циљ је да дочара сунчано надкриљење васколике васионе. Персонификација и метафора обавезују нас на вишеслојно посматрање овог наслова. Ако се нешто рађа, излази, пење се, греје, пржи, одскаче, залази… Зашто не би могло и да окрилати. Атрибут и епитет иду руку под руку са заједничким циљем да појачају утисак, у чему и успевају!
Спремна сам да устврдим да би се тешко нашао прикладнији назив за ову, по свему специфичну збирку.
„Крилато Сунце“ је збирка, приказ, искуствено, духовно, морално, филозофско јединство снажно обојено патриотизмом и традиционалношћу са јаким социјалним упливима.
Збирка „Крилато Сунце“ концептуално је подељена на пет поглавља које бих ја назвала руковетима Милорада Миша Куљића.
Анђа Шушић
Крећући се ка „светлу бљештавом“, основном мотиву његових песама, песник Милорад Куљић проходи своју упитаност над смислом сопственог и општебожанског живљења. Пита се песник: „Да ли је радост у светлу пливати/ Хранити себе љубављу Бескраја“ (Рођендан“), запретен у мрежи реторских питања, промишљајући о смерницама духа и телесног постојања, сместивши просторе својих накана, промисли и свог певања до љубави без краја у непресушној тежњи да љубави Свемира буде омивен. У поетским наслутима овога песника човек је најлепша „сенка лелујава“, која је с почетка само обавијала песника, а онда се и сам у њу претакао да би видљивост досегао „кад те просијава, драго Светло што собом те злати“.( „Лелујава сенка“).
Валентина Вулић
Крилато Сунце
Кроз Сиријус Сунце крилатило
господара мудрости да слави.
Звездан небо ватром је жарило
Ведску мудрост огњем да избави.
Зарад сутра у Богу Свеуму
и љубави која ослобађа
а без страха узносно к Разуму
све у колу које препорађа.
Сплетом колским молитве су слате.
Испуњења градила су слогу.
Радошћу су захвале одслате.
Све квасало узлетно у Богу
Духом здружен чаробњак човеч'ји
поче да се са Богом једначи.
Зида кулу к'о степеник Бож'ји
вољан да се са Творцем ортачи.
Ту са Богом тајна веза пуче.
Сад пропушта само једносмерно.
Опрости нам Оче грех од јуче!
Молимо се Теби данас смерно.
Сада
Навукло небо мантију таме
да у њу све боје радости скрије.
Затвара нас у бића осаме
а светла нема мрак да пробије.
Врти се коловрт супротног смера
па време к'о да нам уназад тече.
Трпељивости је нова провера
док нам стварност лагано измиче.
Може ли се освестити Сада
да слије у једно и јуче и сутра
да живот нам буде радостан вазда
без бриге о дану наредног јутра.
Ако се такво Сада пробуди
у коме нема почетка ни краја
ми обожени постајемо људи
што се докопаше земнога раја.
Милорад Мишо Куљић је рођен у Савином Селу, општина Врбас, 11. августа 1956 године, y породици просветних радника Јована и Стојанке. По заснивању своје породице, Врбас, место пребивалишта у младалачком добу, одмењују Стари Лединци и Нови Сад, где живи ради, са звањем економисте туризма запосленог у Градској управи, града Новог Сада до стицања пензијског статуса у августу 2021 године. Пише поезију и прозу. Интернет адреса: www.ledinackigral.blogspot.com. је лична Куљићева блог поставка.
Објавио је:
Монографија Старих Лединаца, 1998; ГУ „Нови Сад“.
Збирка песама „Путеви светлости“, 2006; „Бистрица“, Нови Сад.
Туристички водич „Кроз Старе Лединце“, 2008. СЗР „Комарац“, Стари Лединци.
Приповетке „Рана душе“, 2008. „Бистрица“, Нови Сад.
Роман „Јованов сан“, 2010. СЗР „Комарац“, Ст. Лединци.
Сећања „Лединачки феникс“, за Монографију „Славуј Хаџић - Живот мишљен сликом“, ауторке Мирјане Хаџић, 2015.
Роман „Плеурат“, 2015. Банатски културни центар, Н. Милошево.
Збирка песама: “Огледало лепоте реку успорава”, 2018. СКОР, Нови Сад.
Збирка песама: „Радосников златозрак“, 2018. СКОР, Нови Сад
Роман „Банатски дамари“, УК Расковник Смедерево 2020.
Песме су му објављене у бројним фестивалским зборницима, а врло често су у групацији похваљених или награђених. Рецензије, књижевне приказе и осврте писао је књижевним
делима бројних аутора.
У књижевном удружењу СКОР је заменик председника.
Члан је Друштва књижевника Војводине, Нови Сад.